Tema o kojoj bih mogla da pišem iznova i iznova. Sećate li se kako smo u detinjstvu imali veoma veliki krug prijatelja? Kako smo veoma lako sklapali prijateljstva? Koliko puta smo se, kao deca, svađali i mirili sa drugarima, tužakali se i gurkali, a onda, samo deset minuta kasnije, nastavili igru kao da ništa nije bilo? Sve je bilo jednostavno, iskreno, čisto i spontano.
Ipak, kada govorimo o prijateljstvu u zrelijem dobu, ono zahteva posvećenost. Zato ću podeliti sa vama deset stvari koje su mi važne u prijateljstvu i šta ja očekujem od pravih prijatelja.
- Bez prećutkivanja – Ako si mi pravi prijatelj, moram znati šta misliš, bez uvijanja i skrivanja.
- Govori lepo o meni i kad nisam tu – Pravi prijatelji štite jedni druge čak i kada oni nisu prisutni.
- Prijateljstvo mora biti uzajamno – Ne može samo jedna strana da se trudi, obe/oboje moramo ulagati.
- Pitaj me kako sam – Prijatelj mora znati kad nešto nije u redu i pokazati brigu.
- Ne stavljaj nove ljude ispred mene – Prijatelji dolaze i odlaze, ali pravi prijatelj je tu zauvek.
- Prilagodi se kada treba – Ponekad je potrebno napraviti kompromis, u prijateljstvu nema jednostranih odnosa.
- Voli moje dete i kućnog ljubimca – Pokaži da ti je stalo do onih koji su meni važni.
- Poštuj moje izbore – Slobodno kaži svoje mišljenje, ali ne osuđuj moje odluke.
- Pravimo uspomene zajedno – Prijateljstvo se gradi kroz zajedničke trenutke koje ćemo pamtiti.
- Ne isključuj me iz svog života – Ako smo prijatelji, želim da budem deo svih tvojih trenutaka, i lepih i teških.
U nekom sledećem postu nastavljamo sa ovom temom, ali sada me zanima – šta su vaša očekivanja u pravom prijateljstvu? Da li vam je neki period života odneo neke prijatelje, a neki novi doneo?
P.S. Hvala svim mojim prijateljima što su tu, što su jedinstveni, posebni i dobri ljudi. Znam da znate koliko vas volim.
