Kao neko ko provodi više od pola svog života u vezi sa jednim muškarcem, sada mužem i ocem naše dece, verujem da bih o ovoj temi mogla da pišem satima… Kada ste u vezi sa nekim toliko dugo, sasvim sigurno postoje i pozitivne i negativne strane takvog odnosa. Najbitnija stvar kod dugih veza i brakova, važnija od papira, godina, očekivanja i predrasuda, je odgovor na pitanje: da li smo u skladu sa svojim osećanjima? Da li nas sama pomisao da provedemo ceo svoj život sa nekim ispunjava srećom, ili nas možda plaši i zbunjuje?
Razmislite malo o ljudima u svojoj okolini. Da li imate osećaj da su se ljudi otuđili, podigli zidove, povisili kriterijume? Da su sami i usamljeni, iako bi najviše na svetu voleli da je drugačije… Kada prođe faza besa i razočaranja u drugu osobu, istinska vera u ljubav ne prestaje. U svima nama postoji tračak nade koji sa strepnjom čeka da se rasplamsa.
Svaka životna faza donosi nove potrebe. Ne možemo stavljati u isti koš dečije, nevine prve ljubavi i zrele odnose, prožete razočaranjima i gubitkom poverenja. Svako od nas ima svoju ljubavnu priču, ali suština je ne odustati od nje tako olako.
Duga veza ima svoje divne trenutke, ali i one manje lepe. Prava ljubav nas uči kompromisima, borbi, opraštanju, odricanju. Ona pruža vetar u leđa, podsticaj, sigurnost, podršku, rame za plakanje, smeh, istinske osećaje… Duga veza često prolazi kroz sve ove segmente. Nalazi prepreke, ali ih prevazilazi. Suočava se sa iskušenjima, ali ih odbacuje. Postavlja pitanja, ali donosi i odgovore.
Postoje tri ključna pitanja na koja treba iskreno odgovoriti:
- Da li bi mi bilo lepše da sam sam/a?
- Da li mogu da zamislim život bez ove osobe?
- Da li u ovom odnosu rastem i razvijam se ili tonem?
